|
RAD NA DALJINU ILI RAD OD KUĆE
Zahvaljujući razvoju informacione tehnologije rad na daljinu, van tradicionalnog kancelarijskog prostora, je postao moguć. Koristi od ovakvog oblika rada su višestruke kako za zaposlene tako i za poslodavce.
Rad na daljinu povećava mogućnost zapošljavanja naročito za one koji imaju porodične obaveze i koji žive u mestima udaljenim od velikih gradova. Zatim, ovaj oblik rada ima potencijal da smanji saobraćajne gužve, omogući regionalni razvoj i pomogne zaposlenima da uspostave balans između profesionalnog i privatnog života.
Rad na daljinu je već uspostavljena radna praksa u nekim zemljama koja će verovatno postati sve prisutnija i značajnija u narednih nekoliko godina. U današnjoj eri kompjutera i Interneta rad na daljinu je postao nešto što većina firmi može da priušti sebi. Ovaj oblik rada je naročito interesantan i može biti čak i vitalan za mala i srednja preduzeća koja su u razvoju.
Prednosti za poslodavce se ogledaju u mogućnosti da dopru do većeg broja kandidata jer nisu geografski limitirani, u smanjenim kancelarijskim troškovima jer ne moraju da obezbede mesto rada, u povećanom zadovoljstvu zaposlenih, smanjenoj fluktuaciji radne snage, a sve to ima za rezultat povećanu produktivnost.
Zaposleni ostvaruju uštedu u vremenu jer ne moraju da putuju na posao i na taj način uspostavljaju balans između profesionalnog i privatnog života.
Pri uspostavljanju rada na daljinu međusobni odnos poslodavca i zaposlenog treba da bude definisan ugovorom o radu.
Ugovor o radu sa zaposlenim na daljinu ima svoje specifičnosti.
Pre svega to je definisanje udarnog radnog vremena kada je zaposleni dužan da radi i da bude dostupan i na raspolaganju poslodavcu.
Takođe, zaposleni mora da bude upoznat po kom osnovu može da kontaktira svog pretpostaljenog kao i firmino osoblje.
Treba definisati i u kojim slučajevima poslodavac ima pravo pristupa u kuću zaposlenog.
Ako zaposleni koristi sopstvena sredstva rada treba utvrditi koliko će mu firma plaćati na ime amortizacije. I ostala prava zaposlenog na nadoknadu troškova treba da budu regulisana, pre svega tu se radi o troškovima koji nastaju po osnovu rada, a pre svih to su troškovi komunikacije.
Posebno je važno da procedure sigurnosnog obezbeđenja opreme i podataka budu precizno definisane u ugovoru o radu (pristup firminoj bazi podataka i aplikacijama i bezbednosna sigurnost informacija, redovna izrada beck up varijanti, redovno ažuriranje anti-virusnih programa, izbor Internet servisnog provajdera koji može da obezbedi da je materijal koji se šalje i prima putem Interneta slobodan od virusa i dako dalje).
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom potrebnu opremu, ako drugačije nije dogovoreno, i u tom slučaju je dužan da je instalira i održava. Novčana vrednost opreme treba da bude precizirana u ugovoru.
Takođe, poslodavac je odgovoran i za primenu mera zaštite na radu i u tom smislu mora da izvrši uviđaj u kući zaposlenog i proceni moguće rizike.
Pored svega navedenog poslodavac se suočava i sa izazovom kako da one koji rade na daljinu integriše u život organizacije, što je od izuzetnog značaja jer je potencijalna izolovanost tamna strana medalje zbog koje mnogi posle izvesnog vremena odustaju.
Zaposleni na daljinu mogu da:
- rade puno radno vreme ili pola radnog vremena
- podele radno vreme između rada kod kuće i rada u firmi
- budu mobilni i da svoju kuću koriste kao administrativnu bazu.
Inače, zaposleni na daljinu imaju ista prava na osnovu rada kao i oni koji rade u tradicionalnom kancelarijskom okruženju, jer rad na daljinu nije ništa drugo do promena lokacije rada.
|
Fleksibilni oblici rada 
