Prema dosadašnjim analizama tri faktora će najviše uticati na svet rada u 21. veku, a to su:

Porast radne snage se značajno usporava što će rezultirati nedostatkom radne snage, starijom radnom snagom i većim brojem penzionera.Trenutno u razvijenim zemljama na 4 zaposlena dolazi 1 penzioner, a već za dvadesetak godina taj odnos će se promeniti tako da će na 2,7 zaposlenih ići 1 penzioner.

Očekuje se da će radna snaga biti mnogo raznolikija, kako po pitanju rasne, etničke i nacionalne pripadnosti tako i po pitanju veće prisutnosti žena i marginalizovanih grupa kao što su, recimo, osobe sa hendikepom.

Takođe, prema izvesnim procenama za dvadesetak godina 25% porodica će činiti samohrani roditelji.

I na dalje će razvoj informacione tehnologije, biotehnologije i nanotehnologije biti veoma intenzivan i usloviće velike promene u proizvodnim procesima, radnim zadacima i načinu na koji su firme organizovane. To će usloviti veliku tražnju za visoko kvalifikovanom radnom snagom.

Globalizacija sobom nosi sve izraženiju konkurenciju kako između firmi tako i između radnika koji se sada nadmeću na svetskom tržištu. Radna snaga će biti daleko mobilnija.

Tehnološki napredak i globalizacija uslovljavaju da firme idu ka vertikalnoj dezintegraciji, specijalizaciji, decentalizovanom donošenju odluka i neprestanom razvijanju znanja kao osnovnog sredstva u postizanju konkurentske prednosti.

Specijalizacija omogućava firmama da se pre svega usmere na korišćenje svojih komparativnih prednosti u obezbeđivanju određenih proizvoda ili usluga, a da za sporedne poslovne funkcije koje ne spadaju u glavnu delatnost angažuju spoljne firme-saradnike.

Prema nekim predviđanjima u pojedinim sektorima dezintegracija firmi će ići do individualnog nivoa u obliku brojnih IT-osposobljenih, umreženih i samozaposlenih pojedinaca, takozvanih slobodnih strelaca (freelancers ili e-lancers).

Prema tom scenariju nova forma poslovanja za 21. vek će se bazirati na elektronski uspostavljenoj mreži slobodnih strelaca. Svaki projekat okuplja novi tim sastavljen od pojedinaca i malih specijalizovanih firmi koji mogu da pokriju raspon traženih veština i ekspertize.

U takvom poslovnom okruženju pojedinci će se nadmetati na globalnom tržištu za učestvovanje u projektima i moći će da rade na više projekata istovremeno.

I dalje će se nastaviti  kontinuirano pomeranje ka ekonomiji baziranoj na uslugama.

Nestandardni oblici rada će biti sve prisutniji, kao što su samozapošljavanje, ugovori o delu, privremeni i povremeni poslovi.

Tržište rada se definitivno pomera ka manje stabilnim i trajnim poslovima.

Sa daljim napretkom informacione tehnologija veza između rada i mesta na kome se obavlja će postati veoma labava, tako da će veći deo radne snage raditi od kuće ili sa nekog drugog mesta, ali u svakom slučaju van prostorija poslodavca.

Tehnološki napredak je veoma olakšao nadgledanje zaposlenih i pristupanje senzitivnim informacijama. Pristupanje računaru zaposlenog i beleženje svega što se dešava na računaru u realnom vremenu, kao i bezbednosno blokiranje određenih operacija nije više naučna fantastika.

Pitanje privatnosti će biti sve više predmet rasprave i sve više će dobijati na značaju.

Budući tehnološki razvoj će povećati tražnju za visoko kvalifikovanim radnicima. Tržište rada će zahtevati radnike koji su sposobni da se brzo prilagođavaju na promene u karijeri koje su rezultat tehnoloških promena. Veštine s kojima radna snaga bude raspolagala biće glavni preduslov daljeg ekonomskog razvoja i stepena do kog će moći da se ide u korišćenju novih tehnologija. Snažne kognitivne i preduzetničke veštine biće apsolutno favorizovane.

Kognitivne veštine koje će se najviše vrednovati su one koje se odnose na operisanje informacijama kao što su upravljanje, analiziranje, interpretacija, procena, transformisanje, komuniciranje i preduzimanje konkretne akcije na osnovu informacija.

Oni koji se budu opredelili za samozapošljavanje moraće da raspolažu snažnim preduzetničkim veštinama kako bi mogli da plasiraju svoje proizvode i usluge, ali i kako bi uspešno upravljali svojim vremenom i obimom posla u nehijerarhijskom okruženju, kada nemaju nikog iznad sebe da ih organizuje i forsira.

Pojedinci koji budu znali s uspehom da koriste različitosti da bi stekli nova znanja i ponudili nove proizvode i usluge sigurno je da će biti uspešni akteri na svetskom tržištu.

Beneficije će se pomerati ka personalizovanoj strukturi koja će, pre svega, imati za cilj da odgovri na specifične životne okolnosti svakog zaposlenog. Proces decentralizacije će zahvatiti i interne strukture zarada koje će biti mnogo više povezane sa vrednošću koju pojedinac ima na slobodnom tržištu rada. 

Učenje tokom celog života (life-long learning) je već postala neophodnost, a i dalje će to biti. Mnogi će se suočavati sa čestim dokvalifikacijama i prekvalifikacijama tokom svog radnog veka.